štenećak

Tekst preuzet iz knjige "Nemački ovčar" autora Obrada Đokića


U grupi psećih bolesti štenećak zauzima veoma istaknuto mesto. Pre svega, smatra se bolešću mladih pasa. Od štenećaka prirodno obolevaju mesojedi i to pas, vuk, lisica, prerijski vuk i šakal, a može oboleti i hijena. Od krznašica obolevaju: kuna, lasica, tvor i kanadska kuna ako i rakun.

Od ove virusne bolesti nojčešće obolevaju štenad u vremenu odbijanja od sise, pa do prve i druge godine života. Odrastanjem psa smanjuje se mogućnost obolevanja, ali nije isključena. Pojava bolesti je karakteristična za hladnije periode, jesen i zimu, mada se javlja tokom cele godine. Pogoduju joj nazeb, avitaminoza, pothranjenost ili crevni paraziti.

Virus štenećaka širi se, od bolesnog ka zdravom psu, iskašljavanjem i kapljicama iz nosa, usta ili konjuktiva. U kasnijem stadijumu bolesti uzročnik se širi urinom i fecesom. Iscedak iz nosa, kao i slina iz usta, veoma su infektivni i treba znati da se u njima virus javlja 5-6 dana posle infekcije.

Cesto se vlasnici začuđeno pitaju kako su štenad obolela kada nisu nigde izlazila iz svoje štenare, niti je dolazio neki drugi pas u kuću. Stenećak može preneti čovek mehaničkim putem, na primer preko cipela.

Inkubacija kod pasa traje 3-7 dana. Pas zatim postaje mrzovoljan, odbija hranu. Temperatura je i do 41°C. Iz nosa se javlja vodenast iscedak a sluzokoža očiju je zacrvenjena. U očnim uglovima nakupljaju se "krmelji". Za dva do tri dana dolazi do značajnog poboljšanja opšteg stanja i upravo ovakvo stanje, u većini slučajeva, zavara vlasnike. Za 1-2 dana ponovo dolazi do poremećaja opšteg stanja, samo sada sa znatno težim manifestacijama.

Virus štenećaka napada gotovo sve organe pa, u zavisnosti od toga kakvi simptomi preovlađuju, može se govoriti o nekoliko vidova: kataralni, kožni, crevni, plućni i nervni štenećak.

Kod kožnog oblika javljaju se karakteristične promene na koži, pre svega na unutrašnjim stranama butina, stomaka, skrotumu. Prvo se javljaju crvene mrlje na koži da bi se stvorile vezikule (čvorići) ispunjene žućkastom limfom. Za nekoliko dana nastaju krastice.

Crevni štenećak kao glavnu odliku ima zapaljenje sluzokože želuca i creva. Javlja se sušenje usta, jezik je beo, zadah iz usta često je veoma neprijatan. Javlja se učestalo povraćanje i dugotrajan proliv. Izmet je penušav i krvav. Pas ne uzima hranu.

Plućni oblik štenećaka odlikuje se težim promenama na plućima i drugim delovima respiratornog trakta. Javlja se kašalj, teško disanje. Iz nosa curi iscedak tamne boje.

U slučaju da virus napadne nervni sistem, govorimo o nervnom tipu štenećaka. Ovo je najteži oblik bolesti. Pas menja ponašanje, postaje uplašen, dolazi do pojave agresivnosti, ujeda sve oko sebe. Glavu zavlači u ćoškove. Delujući na nervni sistem, virus može izazvati paralize i pareze (oduzetost) ili prenadraženost. Oduzetost se prvo uočava u nesigurnom hodu. Prvo nastaje oduzetost zadnjeg dela tela.

Štenećak se teško leči, a u slučaju da ga pas preboli, veoma često ostaju posledice, kao što je gubitak čula mirisa, slepoća, žuti ili crni zubi, gluvoća itd.

U zavisnosti od nastalih komplikacija štenećak traje i do tri nedelje. Smrtnost je 30-80%.

Najbolja zaštita pasa je vakcinacija. Prvu vakcinaciju štenadi treba obaviti u starosti od 7-9 nedelja, a sa tri meseca starosti treba ponoviti vakcinaciju (revakcinacija). Kao veoma dobra mera pokazalo se vakcinisanje kuja neposredno pred parenje, ili u prvoj trećini graviditeta. Takve ženke daju otporniju štenad.

Tekst preuzet iz knjige "Nemački ovčar" autora Obrada Đokića